Припрема за 3.разред

Уколико су се деца ужелела школе и задатака, ево листића који ће им помоћи да обнове градиво 2. разреда и да се припреме за 3. разред.

Задаци се налазе на овој страни:https://danijelaocokoljic.wordpress.com/2016/08/08/%d0%b4%d0%b0-%d1%81%d0%b5-%d0%bf%d1%80%d0%b8%d0%bf%d1%80%d0%b5%d0%bc%d0%b8%d0%bc%d0%be-%d0%b7%d0%b0-3-%d1%80%d0%b0%d0%b7%d1%80%d0%b5%d0%b4/

Advertisements

Идеје за добар почетак часа

Уводни део часа је један од равноправних, али, ипак најважнијих делова часа. Уколико успете да заинтересујете децу за тему која ће се обрађивати на том часу, велики део посла сте одрадили. Треба постићи иновативност, интригантност, духовитост или…
Нове идеје су увек добродошле, креативности никад краја… Зато, само за учитеље, у овом блогу сакупљене су идеје из чланка  који је пронашла и поделила драга нам другарица, професорка енглеског језика Гоца Поповић, а превео наш друг, познати и признати методичар, професор биологије, Дејан Бошковић.

1. ИСКОРИСТИТЕ АНЕГДОТУ – искористите причу из живота да би навели ђаке да размишљају о циљу часа, будите досетљиви, интересантни, наравно да знате много анегдота из свог или туђег живота, а наравно може и нека из доступне литературе, са Интернета…
2. УЧЕНИЦИ МОГУ ДА НАПРАВЕ МОДЕЛ – корисно, употребно, учитељи стално користе моделе при објашњавању, па што их не би направили ђаци самостално?!
3. НАПРАВИТЕ МОДЕЛ ВИ – наравно, неки модели су сложенији или имате идеју да поставите загонетку својим малим ђацима, направите модел и сами.
4. ПОЧНИТЕ МУЗИЧКОМ НУМЕРОМ – ова идеја свакако није нова, то већ радимо много година уназад, али пронаћи песму или музику која ће асоцирати на тему, да помоћу ње ученици погоде о чему ћете причати на часу, уопште није лак задатак.
5. НАПРАВИТЕ АНКЕТУ У ОДЕЉЕЊУ – за одговор који је тачан ученици добијају наградне поене. Нека најбољи добије улогу на часу коју ви осмислите, а да се заиста осети важним због свог знања.
6. УЧЕНИЦИ ПОГАЂАЈУ ШТА ЈЕ НА СЛИЦИ ПРЕМА ЈЕДНОМ ЊЕНОМ ДЕЛУ КОЈИ ВИДЕ – открити један део спремљене слике и играти игру погађања…на пример.
7. НАПРАВИТЕ СЛИКОВНУ АСОЦИЈАЦИЈУ – „Ова идеја је сјајна, али је веома захтевна. Ђацима се покаже неколико слика и постави им се питање шта је заједничко за све њих. Погађате, одговор је заправо тема која ће се обрађивати тог часа“, објашњење нам је дао Дејан.
8. УЧЕНИЦИ ТРЕБА ДА ЗАВРШЕ ЗАПОЧЕТУ РЕЧЕНИЦУ – ученици пишу и довршавају започету реченицу на свој начин, а најбоља, најкреативнија, најсмисленија решења се читају пред свима и похваљују, а служе за наставак ка теми о којој говоримо на том часу.
9. СПИСАК ОМИЉЕНИХ И НЕОМИЉЕНИХ СТВАРИ – Ученици треба да нацртају једноставну табелу (2х2) и у једну колону уписују ствари које воле, а у другу оне које не воле (одличан увод за лекције из Света око нас или П и Д  са темом о Здравој исхрани, или у оквиру предмета Грађанско васпитање…итд)
10. ЗАДАЈТЕ ИМ НЕМИ СТРИП – ученици уписују у облачиће своје виђење дијалога или објашњење за дате сличице.
11. ПОПУЊАВАЊЕ ТАБЕЛЕ – „Ученици добијају табелу са колонама које су намењене поређењу одговора својих са одговорима друга из клупе, а на разне теме. Може да постоји и трећа колона где ће ученик, пре него што интервјуише партнера, да проба да предвиди његове одговоре“ – Био-блог.
12. УЧЕНИЦИ ТРЕБА ДА ПРОНАЂУ НЕКОГ У ОДЕЉЕЊУ – сваки ученик добије табелу са одређеним особинама, а затим има задатак да упише имена другова из одељења, поред датих својстава или података…
13. ПОГАЂАЊЕ ЦРТЕЖА У НАСТАНКУ – цртане та табли, полако, а ученици погађају шта је на цртежу, односно шта треба да представља цртеж на крају.
14. ПОГАЂАЊЕ ХОБИЈА – донети неколико предмета који су у вези са хобијем који желите дапредставите, а опет има везе са темом часа. Ученици имају задатак да погоде о ком хобију је реч.
15. ШТА ЋЕ СЕ ДОГОДИТИ СЛЕДЕЋЕ? – ученицима се пушта филм, презентација или можда прича прича, а затим прекида у једном тренутку кадаје њихов задатак да погоде шта следи.
16. КОРИСТИТЕ АКТИВНО СЛУШАЊЕ – пустите аудио, али не и видео запис, а уз то постављате питање ученицима везано за слушање датог снимка. Провера тачности настаје када пустите видео запис.
17. НАПРАВИТЕ СОПСТВЕНИ АУДИО-ЗАПИС – једноставно, само треба лепо снимити свој глас  🙂
18. НАПРАВИТЕ ПИТАЊЕ ПОВЕЗИВАЊА – оваква врста питања се често користи у радним свескама, врло се лако праве, а препоручљиво је да са једне стране буде више понуђених појмова, јер на тај начин ученик може да направи једну грешку, а да ипак остали одговори буду тачни и наравно, систем елиминације не може да користи, јер је бескористан у овом случају.
19. САСТАВЉАЊЕ РЕЧИ ИЗ СЛОВА – дајемо слова са задатком ђацима да саставе што дужу реч. Јасно вам је да ако искористе сва слова добијају тему која ће се обрађивати на часу.
20. ИГРА – ИСТИНА ИЛИ ЛАЖ – ученици на пример устају ако мисле да је неки исказ истина и седају, ако мисле да је лаж. Уз помоћ овакве игрице долазимо до победника који добија аплауз, рецимо.
21. ИСКАЗИВАЊЕ СТАВОВА – слично „судници“ у нашем одељењу, где ученици исказују своје мишљење о некој идеји и на тај начин праве тимове.
22. НАЦРТАЈТЕ ДИНГБАТЕ НА ТАБЛИ – дингбате су симболи, а на вашој умесшности је да их нацртате тако да асоцирају на жељену тему.  🙂
23. ОТВОРИТЕ ДИСКУСИЈУ – свака од група брани свој став, а они могу да буду сукобљени, али и не морају.
24. УЧЕНИЦИ ПОГАЂАЈУ ШТА ЈЕ У ВРЕЋИ – овакав начин сте сигурно испробали, најприменљивији је у првом и другом разреду, а ради се о томе да ученици погоде који је предмет у врећи само тактилним чулом тј додиром.
25. УЧЕНИЦИ ПОГАЂАЈУ ЗАГОНЕТНУ РЕЧ – Пре часа направите текст који ћете прочитати ђацима, али тако да једну, кључну реч замените неком другом. Ученици имају задатак да погоде о којој се заправо речи говори.
26. ПОНОВО „КУВАЛО“ – ученици постављају питања тако да им наставник одговара са да или не, све док не погоде. Игрица позната свима.  🙂
27. УЧЕНИЦИ ПИШУ ДИЈАЛОГ – „Ученицима се покаже слика или фотографија двоје људи, а која их приказује у неком односу и потребно је да напишу дијалог, односно да предвиде о чему су то двоје причали, а то би била и тема часа“ – преводи за нас Дејан.
28. НА СЛОВО НА СЛОВО – Потребно је да ђаци од слова, које сачињавају насловну реч, смисле нове речи које почињу на та слова, али и које асоцирају на тему.
29. ТРКА ИСПРЕД ТАБЛЕ – „Ово је веома занимљива идеја. Ђаци у одељењу поделе се у две групе и свака направи ред – ђак иза ђака. Када им саопштите тему, задатак им је да напишу реч која је у вези са њом. Када један ученик напише, он додаје креду или фломастер (зависи на каквој табли пишу) ономе иза себе и трчи на крај реда. Време им је ограничено и сваки ред се труди да напише што више речи. На крају се сабирају бодови, са тим да она реч коју други ред није написао носи више поена“ – Био-блог
30. УЧЕНИЦИ КАТЕГОРИЗУЈУ РЕЧИ – „Наставник напише на табли неколико речи које су у вези са темом, а ђаци треба да их поделе у три категорије које сами осмисле“, задатак је тежи, па се наравно препоручује у рецимо четвртом разреду.
31. ОЛОВКА ПИШЕ СРЦЕМ – ученици сами објашњавају наслов неке теме, по свом нахођењу, смислу који сами виде исл.
32. УЧЕНИЦИ САСТАВЉАЈУ РЕЧЕНИЦУ – „На неколико стикера напишите на сваком по једну реч и дајте задатак ђацима да у групама саставе реченицу“, применљиво, једноставно, инама итекако познато, али се свакако може искористити као занимљив уводни део часа.
33. ПРОНАЂИТЕ УЉЕЗА – од неколико наведених речи, ђаци сами траже и налазе „уљеза“, реч која не припада низу.
34. ЗАДАВАЊЕ ЗАГОНЕТКЕ – може загонетка, а може и проблемско питање, а знамо да ученици воле да решавају интересантне проблемске ситуације и питања.  🙂
35. И……аутор текста нас је позвао да и сами осмислимо начине за успешан почетак часа.

Извор:http://danijelinepametnice.weebly.com/1052104010511048-1041105110541043/74

Како код детета створити унутрашњу мотивацију за учење

Нико није увек 100% мотивисан. Сви имамо негативне дане и задатке које бисмо најрадије да избегнемо. Код деце је то још израженије јер не могу поседовати онај ниво продуктивности који имају одрасли. Прочитајте савете који вам могу помоћи да охрабрите своје дете и мотивишете га да испуни задатке којима није баш одушевљено.

Постоји мало ствари које нервирају родитеље више од детета које не жели да покуша. Није битно да ли се ради о домаћем задатку из математике, часовима плеса или часовима гитаре које је тако силно желело а сада уопште не вежба, сви желимо да нам дете буде марљиво, да улаже напор, прихвата изазове и схвата значај упорности. Пречесто уместо свега тога видимо мрзовољно „развлачење“ и цмиздраво жаљење „Ово је досадно!“.

Пронађите нешто што је забавно

Некада је лако мотивисати дете. Када је задатак лак и занимљив, чак и велики труд долази не чини се напорним. Дете које воли кошарку може бескрајно дуго да вежба слободна бацања. Дете које је фасцинирано Грчким боговима ће „прождирати“ књиге на ову тему. Све ово су примери унутарње мотивације, зато што мотивација долази од самог ужитка који доноси задатак.

Када је то могуће, било би добро стимулисати унутрашњу мотивацију претварајући задатке који се морају одрадити у оне које је забавно обављати. Будите разиграни, употребите хумор, допустите деци да истражују, подстичите њихову радозналост… ово су начини помоћу којих задатке можете учинити много занимљивијим.

Али снага унутрашње мотивације ту престаје. Понекад је учење обавеза и радни задатак, тако да мотивација мора да потекне из нечега што тај задатак превазилази, нечег већег и том тренутку невидљивог.

Награда је ризик

Често, када мотивација код деце „мањка“, одрасли прибегавају наградама како би се дете покренуло. Ово ће привремено уродити плодом. Уколико употребите графиконе са стикерима (свако добро понашање означава раст на лествици), или предложите куповину мале играчке као награде, добићете понашање какво желите. Понекад је ово све што је потребно. Ако је у питању само мала препрека, ситна награда може покренути дете, нарочито уколико је у питању задатак који постаје лакши и пријатнији након вежбања.

Овакав вид мотивације има и своје мане. После отприлике три недеље примене овог система, детету ће исти досадити, а и родитељи остају без идеја. Награда може да значи да задатак није обавезан. Дете ће одлучити да награда није вредна труда, и да одбити да изврши задатак. Такође, дете може кренути да се расправља око критеријума које сте му поставили, или да испуни неки минимум задатка да би добило награду.

Честа примена награде може пробудити преговарачки став код детета, или боље речено – ценкање. Немојте обучавати своје дете да на сваки ваш захтев одговори питањем: „Шта ћу добити ако то урадим?“

Награде исто тако могу поткопати унутрашњу мотивацију, јер дете то схвата као нешто што не би само одабрало да уради и задатак испуњава само због награде.

Награде су вид екстерне контроле. Оно што ми желимо за децу је унутрашња мотивација која долази из њих самих – из онога шта они мисле и цене – мотивација која их подстиче чак и када задатак није пријатан и када родитељи нису ту да их подстичу.

Изградња унутрашње мотивације

На основу истраживања које су спровели, Едвард Деци и Ричард Рајан са Универзитета Рочестер, указали су на три основне потребе на којима се темељи унутрашња мотивација: компетенција, аутономија и повезивање – конекција. Њиховом правилном стимулацијом помаже се развој унутрашње мотивације.

Компетенција

Стицање нових вештина је изузетно мотивишуће. Када дете тек учи да вози бицикл, желеће да то ради по цео дан, сваки дан. Веома је узбудљиво овладати новим вештинама. На другој страни, деца ће се опирати и избегаваће да раде оне ствари у којима мисле да су лоша. Било да се ради о писању, часовима виолине или кошарке, када дете помисли да је лошије од саиграча, неће желети да учествује. Осећаће се посрамљено, или постиђено и жалиће се да је та активност глупа и досадна.

Понекад, решење је да повећате компетентност детета тако што ћете открити слабост у његовим вештинама, проблем са концентрацијом и тешкоће приликом учења. Некада је деци потребна помоћ да схвате како да постану компетентна.

* Нека нагласак буде на напору и стратегију – истраживање које је спроведено показало је да већи утицај имају похвале за труд, него за урођене способности детета, и да на тај начин деца радије прихватају изазове. Деца такође могу имати користи од схватања стратегија учења. На пример, приликом припреме за тест, боље резултате ће донети вежбање и решавање математичких задатака, него прелиставање бележака. Улагање труда и планирање стратегије утиру пут детета ка компетентности.

 

* Одредите критеријуме – веома је обесхрабрујуће за децу када уложе доста труда, а на крају чују да су урадили све погрешно или да су прескочила јако важан део. Уколико је ваше дете брзоплето и „баца се на посао“ пре него што прочита упутство, давање смерница или одређивање приоритета приликом решавања проблема може да спречи сузе и траћење времена. Охрабрујте своје дете да јасно означи најважније инструкције и да провери оно што је већ завршило како му неишта не би промакло.

 

* Указујте на напредак – када се њихов напредак види, деца се осећају способније. Поделите велике задатке на целине, тако да дете може да види пут који прелази до циља – „Само још један део је остао.“ Разговарајте са дететом о времену у коме са нечим мучило, и како је после свега успело. Добро је рећи му: „Некада су ти такве ствари задавале велике проблеме, али их сада баш добро разумеш и решаваш!“

Самосталност

Нико не воли када га контролишу. Деца понекад нису мотивисана јер осећају да су приморана да нешто ураде. Наравно, не можемо деци дати потпуну слободу да раде само оно што желе, али отпор можемо смањити тако што ћемо им дозволити одређени ниво самосталности.

* Понудите им избор. Уколико дете има утицаја на то како ће се нешто урадити, то ће аутоматски учинити да буду мотивисанија. Допустите деци да бирају између подједнако прихватљивих алтернатива. Ово или оно? Сада или касније? Понудите им две или три опције, јер ако им понудите више дете неће моћи лако да се одлучи.

 

* Дајте детету објашњење које ће му бити разумљиво. Деци је лакше да раде ствари уколико разумеју разлоге због којих треба да их ураде. Деца се често жале да морају да уче ствари које никад неће користити. Један од могућих одговора је да се на тај начин вежбају вештине које ће му користити кроз живот, као што је способност да ефикасно обавља посао, да информације задржи у глави и да ради у групи.

 

* Охрабрујте решавање проблема. Најбоља решења за мањак мотивације обично долазе од саме деце. У тренутку када се дете смири, питајте га за мишљење шта му може помоћи да би неки задатак завршило. Морате бити доследни и охрабривати своје дете да престане да се жали и смишља изговоре и да крене да прави план како решило проблем.

Повезаност

Повезаност је јако битан извор мотивације. Деца воле да раде ствари које их повезују са људима до којих им је стало.

* Покажите да сте свесни дечијих осећања. Да би се дете некада покренуло све што је потребно је да одрасли разуме одакле долази његово оклевање и отпор. Можете му рећи: „Ти вероватно мислиш да није фер што ти је наставник дао толико тога да урадис…“

 

* Пронађите узор или подршку друштва. Мотивација не мора да буде само изнутра. Узор може детету помоћи да замисли шта жели да буде кад порасте. Ако дете има драгу учитељицу или је део чврсто повезаног тима, биће мотивисано да се више труди. Учење са друговима може помоћи детету да лакше нешто научи. Чак и само седење поред некога док ради може да смањи одбојност и да учини да је уложени напор доста лакши.

 

* Имајте разумна очекивања. Деца углавном желе да удовоље својим родитељима. Ово није њихова највећа мотивација, али је битна. Деца никад не прерастају ту жељу да родитељи буду поносни на њих. Незаслужене похвале неће помоћи, али исто тако не треба да будемо ни шкрти у својим одобравањима.

Нико није увек 100% мотивисан. Сви имамо негативне дане и задатке које бисмо најрадије да избегнемо. Код деце је то још израженије јер не могу поседовати онај ниво продуктивности који имају одрасли.

Потребни су вежба и ментална зрелост како би се иницирала унутрашња мотивација чак и када се ради о задацима који нам нису интересантни. У међувремену, потребно је бити стрпљив и имати разумна очекивања када се ради о стварима које наша деца могу у том тренутку; у реду је очекивати и мало изнад њихових могућности. И увек треба имату на уму да су благе речи и охрабрења далеко више мотивишуће него константна критика.

Извор: pbs.org / eci-pec.rs

Oбнављање градива другог разреда-2.део

Математика

mat 13 mat 14

Српски језик

srpski 19 srpski 20 srpski 21 srpski 22

Свет око нас

svet 19 svet 20

Обнављање градива другог разреда

Математика

mat 5      mat 6mat 7MAT 8mat 9mat 10mat 11mat 12

Српски језик

srpski 7 srpski 8 srpski 9srpski 10 srpski 11srpski 12srpski 13 srpski 14 srpski 15 srpski 16srpski 17srpski 18

Свет око нас

svet 7 svet 8 svet 9 svet 10svet 11svet 12svet 13svet 14svet 15svet 16svet 17svet 18

Летње обнављање

mat 1mat 2mat 3mat 4srpski 1srpski 2srpski 3srpski 4srpski 5srpski 6svet 1svet 2svet 3svet 4svet 5svet 6

Nemojte lagati decu

U periodu kada odrastaju, deca se u svemu ugledaju na svoje roditelj i ostale odrasle osobe koje ih okružuju.

Svaki trenutak koji provedete sa svojom decom ostaviće određeni uticaj na njihov razvoj i vaspitanje. Jedna od bitnijih stvari u životu dece je da ih roditelji ne lažu. Čak i kada su u pitanju “bele” laži, izgovorene sa namerom da ih zaštitite od nečega, potrudite se da ih izbegavate.

Roditelji često, svesno ili nesvesno, lažu svoju decu, odnosno govore mi nešto što nije (u potpunosti) istina. Ukoliko ne budu “uhvaćeni” u tome, često ne mogu ni da shvate da to ipak nije dobro za njihovu decu.

Međutim, kada ih deca “uhvate u laži” tada oni misle da je to u redu, jer su im roditelji najveći uzori. Oni smatraju da “ako mama i tata lažu – onda je to sigurno u redu”. Upravo ova deca kasnije češće i više lažu u odnosu na vršnjake čiji roditelji izbegavaju čak i “bele” laži.

Ako lažete svoju decu može doći do situacije u kojoj će oni, kada malo porastu, prestati da imaju potrebu za iskrenim odnosom, prvo sa vama, a kasnije u životu i sa drugim ljudima. Biće im normalno da govore ono što bi trebalo a ne ono što jeste istina. Ali ako razmislite – vi ste ih tome naučili. Zato je važno da svoju decu u najranijem uzrastu “poštedite” ovih laži:

Sve je u redu

Kada se desi neka traumatična situacija, deca su uplašena jer ili ne mogu da razumeju šta se dešava, a vide da nešto nije u redu ili su shvatili sami da postoji neki veći problem. U tom slučaju bitno je da budete pored njih, ali ne i da im govorite da je “Sve u redu” ili da će tako biti, pogotovo ako u to i sami niste sigurni.

Oni će u tom trenutku svu svoju pažnju usmeriti na vas, a kada se situacija ne bude odvijala onako kako ste im vi rekli, odnosno kada sve i dalje “ne bude u redu”, oni će prvo podsvesno a kasnije možda i svesno, početi da krive vas, čak i ako vi niste krivi. Vi ste oni koji ste ih slagali, što ih je u toj tragičnoj situaciji dodatno povredilo.

Ponekad u strašnim ili tragičnim situacijama deca i ne znaju na koga “da budu ljuti” ili koga da krive za to što se dogodilo, pa ćete vi biti krivi za to što se oni tako osećaju, jer ste im rekli da će biti bolje, a to se ne dešava.

Umesto da ih lažete i govorite da će sve biti u redu, bolje im recite da ćete se potruditi da sve bude u redu, da ste tu za njih i da ćete im pomoći, ali i da je u redu što se sada tako osećaju i da uvek mogu da vam kažu kako se osećaju, šta god da je u pitanju. Tada će oni shvatiti da se vi trudite ali da ipak takva situacija nije zbog vas, a ko bude sve u redu – to je zato što ste vi tu za njih, a pokazaćete im da mogu uvek da imaju poverenja u vas.

Ostaviću te ovde

Šta mislite da ćete postići pretnjom detetu? Pogotovo na javnom mestu pretnja da ćete ga tu ostaviti i otići bez njega sigurno nije rešenje za bilo koji problem. Osim toga, pretnjom ćete dete uznemiriti i zbuniti.

Ukoliko želite da naučite svoje dete da se ne ponaša tako kako se ponašalo pre nego što se mu rekli da će ostati samo negde, bolje mu se obratite kao odrasloj osobi i pitajte ga šta misli kakve posledice mogu proizaći iz takvog njegovog ponašanja. Pitajte ga da li misli da bi trebalo tako da se ponaša.

Možete mu i predložiti da sam smisli sebi kaznu za loše ponašanje. Pokušajte onda da “pregovarate” o kazni tako što ćete oboje iznositi svoje predloge. Nemojte mu pretiti ali recite da morate da ga kaznite jer se ne ponaša lepo, a ako ne želi da bude kažnjen na način na koji vi smatrate da bi trebalo onda neka ono samo predloži svoju kaznu.

Na taj način ćete ga možda zbuniti i naterati da razmišlja o tome i ubrzo će zaboraviti što se ponašao bezobrazno. Ali sigurno je da će se toga opet setiti kada se nađete u istoj situaciji, gde vi smatrate da bi trebalo da bude kažnjen.

Sigurno je da ne želi da opet započinje taj razgovor, a pogotovo ne da bude kažnjen. To će mu biti lekcija da bi trebalo uvek da se lepo ponaša i ubrzo će tako uvek biti.

Neće boleti

Pre odlaska kod doktora ili zubara deca su najčešće uplašena i naravno ne žele da idu, iako je neophodno. Prvo pitanje, jer ne znaju šta bi drugo pitali a i ne zanima ih, jeste – “Da li će da boli?“. Odgovor na ovo pitanje mora biti iskren, ali naravno malo “upakovan” kako bi pripremili i smirili dete pre odlaska u ordinaciju.

Umesto da mu kažete da neće boleti, kako roditelji najčešće i veoma uverljivo govore svojoj deci, recite da niste sigurni da li će boleti ili ne, ali će to sigurno brzo proći. Nagovestite mu da je bolje sada da ode jer će mu biti lakše ili će (ako je zub u pitanju) prestati da boli.

Takođe, predstavite mu to kao obavezu koju mora da ispuni zbog sebe jer je važno da bude zdrav, a u tome pomažu doktori iako se njemu možda ne čini da je tako. Za njih su doktori i zubari razlog što ih nešto boli i zato nisu baš omiljeni među decom.

Kako biste ih još bolje pripremili i opustili za situaciju u kojoj se moraju naći, a koja nije baš prijatna, pokažite im slike zubarkse ordinacije, stolice na kakvoj će sedeti kada odu na pregled ili im ispričajte nešto o doktorima i na taj način im objasnite da su oni ipak samo ljudi kao što su mama i tata, a ne neke strašne i bezobrazne čike ili tete.

Ja to nisam radio u tvojim godinama

Još jedna laž koja nije dobra za dete jeste poređenje sebe sa njima rečenicom “Ja to nisam radio u tvojim godinama“. Na ovaj način nećete dobiti efekat koji ste želeli. Iako se oni ugledaju na vas, ovo im ništa neće značiti jer oni ne mogu biti sigurni da je to istina, a najmanje što želite jeste da deca preispituju i traže dokaze za sve što ima govorite. To sigurno nije način da izgradite zdravi i otvoren odnos u budućnosti.

Ukoliko i poveruju da je to istina, deca će ovu rečenicu doživeti kao vaše razočarenje u njih, zbog čega će se osećati loše. Iako često deci nije najzabavnije, vaspitanje ne bi trebalo ni da u deci budi ni ovakva osećanja. Zato je važno da budete iskreni prema njima i da im kroz bolje primere ili drugačijim metodama objasnite zašto moraju da se ponašaju drugačije, ukoliko su bili nevaljali.

Ti si najbolji

Često rodtielji imaju potrebu da svojoj deci govore da su najbolja – u svemu što rade. Međutim, to nije način da dete izgradi karakter ili samopouzdanje. Desiće se upravo obrnuto.

Ukoliko deci budete stalno govorili da su najbolji oni će možda prestati da se trude, zbog čega će vremenom dolaziti i do neuspeha, pa zatim i do razočarenja i preispitivanja sebe ili okoline. Na taj način doći će i do manjka samopouzdanja, ali i do straha od pokušavanja da urede bilo šta jer se najviše boje neuspeha.

Od malena ih morate naučiti da u životu ne mogu i ne moraju u svemu biti najbolji i da neuspeh nije ništa strašno. Bitno je da se trude i da pokazuju interesovanje, da rade na sebi i da uče, a rezultati će doći – kakvi god da budu.

Zato umesto da im govorite da su najbolji, čak i kad je očigledno da nisu i čak i kad i oni sami to znaju i vide, recite im “svaka čast na trudu“, “bitno je da si probao” ili nešto tome slično. Na taj način oni će znati da su na pravom putu i to će ih terati da budu bolji i da se oko svega trude.

Pročitaj više http://osnovneskole.edukacija.rs

Претходно Старији уноси Следеће Новији уноси

ДА УЧИ СВАКО БРЗО И ЛАКО

НЕ УЧИМО ЗА ШКОЛУ ЗА СЕБЕ УЧИМО

ŽeljkaBojić

O svemu pomalo

Moja mala druzina

ZA SVE MOJE UČENIKE

Aki Sunce i Anđeli

Dobro došli u svet Anđela

Учитељица Сања

ОШ "Симеон Араницки"

cakicdejan

profesor razredne nastave, mastterr obrazovnih politika

учитељица Данијела Оцокољић

ОШ "Никола Тесла" Београд

Matematika i oko nje

Mathematical thinking

Od knjige do duše

O knjigama, časopisima, novinama... O bibliotekama, muzejima, arhivima, pozorištu... O filmovima, serijama, dokolici...

matiš za svakog

...da zavoliš i zadatak lako rešiš

ЗНАЊЕ ЈЕ НАЈВЕЋЕ ИМАЊЕ

Гордана Вучинић

pankovic.wordpress.com/

учитељица Снежана Панковић

различак

Није знање знање знати, већ је знање знање дати.

Наташа Симуновић

разредна настава

УЧИТЕЉИЦА МАРИЈА

Osnovna škola "10. oktobar", Subotica