Nemojte lagati decu

U periodu kada odrastaju, deca se u svemu ugledaju na svoje roditelj i ostale odrasle osobe koje ih okružuju.

Svaki trenutak koji provedete sa svojom decom ostaviće određeni uticaj na njihov razvoj i vaspitanje. Jedna od bitnijih stvari u životu dece je da ih roditelji ne lažu. Čak i kada su u pitanju “bele” laži, izgovorene sa namerom da ih zaštitite od nečega, potrudite se da ih izbegavate.

Roditelji često, svesno ili nesvesno, lažu svoju decu, odnosno govore mi nešto što nije (u potpunosti) istina. Ukoliko ne budu “uhvaćeni” u tome, često ne mogu ni da shvate da to ipak nije dobro za njihovu decu.

Međutim, kada ih deca “uhvate u laži” tada oni misle da je to u redu, jer su im roditelji najveći uzori. Oni smatraju da “ako mama i tata lažu – onda je to sigurno u redu”. Upravo ova deca kasnije češće i više lažu u odnosu na vršnjake čiji roditelji izbegavaju čak i “bele” laži.

Ako lažete svoju decu može doći do situacije u kojoj će oni, kada malo porastu, prestati da imaju potrebu za iskrenim odnosom, prvo sa vama, a kasnije u životu i sa drugim ljudima. Biće im normalno da govore ono što bi trebalo a ne ono što jeste istina. Ali ako razmislite – vi ste ih tome naučili. Zato je važno da svoju decu u najranijem uzrastu “poštedite” ovih laži:

Sve je u redu

Kada se desi neka traumatična situacija, deca su uplašena jer ili ne mogu da razumeju šta se dešava, a vide da nešto nije u redu ili su shvatili sami da postoji neki veći problem. U tom slučaju bitno je da budete pored njih, ali ne i da im govorite da je “Sve u redu” ili da će tako biti, pogotovo ako u to i sami niste sigurni.

Oni će u tom trenutku svu svoju pažnju usmeriti na vas, a kada se situacija ne bude odvijala onako kako ste im vi rekli, odnosno kada sve i dalje “ne bude u redu”, oni će prvo podsvesno a kasnije možda i svesno, početi da krive vas, čak i ako vi niste krivi. Vi ste oni koji ste ih slagali, što ih je u toj tragičnoj situaciji dodatno povredilo.

Ponekad u strašnim ili tragičnim situacijama deca i ne znaju na koga “da budu ljuti” ili koga da krive za to što se dogodilo, pa ćete vi biti krivi za to što se oni tako osećaju, jer ste im rekli da će biti bolje, a to se ne dešava.

Umesto da ih lažete i govorite da će sve biti u redu, bolje im recite da ćete se potruditi da sve bude u redu, da ste tu za njih i da ćete im pomoći, ali i da je u redu što se sada tako osećaju i da uvek mogu da vam kažu kako se osećaju, šta god da je u pitanju. Tada će oni shvatiti da se vi trudite ali da ipak takva situacija nije zbog vas, a ko bude sve u redu – to je zato što ste vi tu za njih, a pokazaćete im da mogu uvek da imaju poverenja u vas.

Ostaviću te ovde

Šta mislite da ćete postići pretnjom detetu? Pogotovo na javnom mestu pretnja da ćete ga tu ostaviti i otići bez njega sigurno nije rešenje za bilo koji problem. Osim toga, pretnjom ćete dete uznemiriti i zbuniti.

Ukoliko želite da naučite svoje dete da se ne ponaša tako kako se ponašalo pre nego što se mu rekli da će ostati samo negde, bolje mu se obratite kao odrasloj osobi i pitajte ga šta misli kakve posledice mogu proizaći iz takvog njegovog ponašanja. Pitajte ga da li misli da bi trebalo tako da se ponaša.

Možete mu i predložiti da sam smisli sebi kaznu za loše ponašanje. Pokušajte onda da “pregovarate” o kazni tako što ćete oboje iznositi svoje predloge. Nemojte mu pretiti ali recite da morate da ga kaznite jer se ne ponaša lepo, a ako ne želi da bude kažnjen na način na koji vi smatrate da bi trebalo onda neka ono samo predloži svoju kaznu.

Na taj način ćete ga možda zbuniti i naterati da razmišlja o tome i ubrzo će zaboraviti što se ponašao bezobrazno. Ali sigurno je da će se toga opet setiti kada se nađete u istoj situaciji, gde vi smatrate da bi trebalo da bude kažnjen.

Sigurno je da ne želi da opet započinje taj razgovor, a pogotovo ne da bude kažnjen. To će mu biti lekcija da bi trebalo uvek da se lepo ponaša i ubrzo će tako uvek biti.

Neće boleti

Pre odlaska kod doktora ili zubara deca su najčešće uplašena i naravno ne žele da idu, iako je neophodno. Prvo pitanje, jer ne znaju šta bi drugo pitali a i ne zanima ih, jeste – “Da li će da boli?“. Odgovor na ovo pitanje mora biti iskren, ali naravno malo “upakovan” kako bi pripremili i smirili dete pre odlaska u ordinaciju.

Umesto da mu kažete da neće boleti, kako roditelji najčešće i veoma uverljivo govore svojoj deci, recite da niste sigurni da li će boleti ili ne, ali će to sigurno brzo proći. Nagovestite mu da je bolje sada da ode jer će mu biti lakše ili će (ako je zub u pitanju) prestati da boli.

Takođe, predstavite mu to kao obavezu koju mora da ispuni zbog sebe jer je važno da bude zdrav, a u tome pomažu doktori iako se njemu možda ne čini da je tako. Za njih su doktori i zubari razlog što ih nešto boli i zato nisu baš omiljeni među decom.

Kako biste ih još bolje pripremili i opustili za situaciju u kojoj se moraju naći, a koja nije baš prijatna, pokažite im slike zubarkse ordinacije, stolice na kakvoj će sedeti kada odu na pregled ili im ispričajte nešto o doktorima i na taj način im objasnite da su oni ipak samo ljudi kao što su mama i tata, a ne neke strašne i bezobrazne čike ili tete.

Ja to nisam radio u tvojim godinama

Još jedna laž koja nije dobra za dete jeste poređenje sebe sa njima rečenicom “Ja to nisam radio u tvojim godinama“. Na ovaj način nećete dobiti efekat koji ste želeli. Iako se oni ugledaju na vas, ovo im ništa neće značiti jer oni ne mogu biti sigurni da je to istina, a najmanje što želite jeste da deca preispituju i traže dokaze za sve što ima govorite. To sigurno nije način da izgradite zdravi i otvoren odnos u budućnosti.

Ukoliko i poveruju da je to istina, deca će ovu rečenicu doživeti kao vaše razočarenje u njih, zbog čega će se osećati loše. Iako često deci nije najzabavnije, vaspitanje ne bi trebalo ni da u deci budi ni ovakva osećanja. Zato je važno da budete iskreni prema njima i da im kroz bolje primere ili drugačijim metodama objasnite zašto moraju da se ponašaju drugačije, ukoliko su bili nevaljali.

Ti si najbolji

Često rodtielji imaju potrebu da svojoj deci govore da su najbolja – u svemu što rade. Međutim, to nije način da dete izgradi karakter ili samopouzdanje. Desiće se upravo obrnuto.

Ukoliko deci budete stalno govorili da su najbolji oni će možda prestati da se trude, zbog čega će vremenom dolaziti i do neuspeha, pa zatim i do razočarenja i preispitivanja sebe ili okoline. Na taj način doći će i do manjka samopouzdanja, ali i do straha od pokušavanja da urede bilo šta jer se najviše boje neuspeha.

Od malena ih morate naučiti da u životu ne mogu i ne moraju u svemu biti najbolji i da neuspeh nije ništa strašno. Bitno je da se trude i da pokazuju interesovanje, da rade na sebi i da uče, a rezultati će doći – kakvi god da budu.

Zato umesto da im govorite da su najbolji, čak i kad je očigledno da nisu i čak i kad i oni sami to znaju i vide, recite im “svaka čast na trudu“, “bitno je da si probao” ili nešto tome slično. Na taj način oni će znati da su na pravom putu i to će ih terati da budu bolji i da se oko svega trude.

Pročitaj više http://osnovneskole.edukacija.rs

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

ДА УЧИ СВАКО БРЗО И ЛАКО

НЕ УЧИМО ЗА ШКОЛУ ЗА СЕБЕ УЧИМО

ŽeljkaBojić

O svemu pomalo

Moja mala druzina

ZA SVE MOJE UČENIKE

Aki Sunce i Anđeli

Dobro došli u svet Anđela

Учитељица Сања

ОШ "Симеон Араницки"

cakicdejan

profesor razredne nastave, mastterr obrazovnih politika

учитељица Данијела Оцокољић

ОШ "Никола Тесла" Београд

Matematika i oko nje

Mathematical thinking

Od knjige do duše

O knjigama, časopisima, novinama... O bibliotekama, muzejima, arhivima, pozorištu... O filmovima, serijama, dokolici...

matiš za svakog

...da zavoliš i zadatak lako rešiš

ЗНАЊЕ ЈЕ НАЈВЕЋЕ ИМАЊЕ

Гордана Вучинић

pankovic.wordpress.com/

учитељица Снежана Панковић

различак

Није знање знање знати, већ је знање знање дати.

Наташа Симуновић

разредна настава

УЧИТЕЉИЦА МАРИЈА

Osnovna škola "10. oktobar", Subotica

%d bloggers like this: