Popularne dečje igre na otvorenom

Proleće je idealno vreme da vaše dete izađe iz kuće. Predlažemo vam najpopularnije dečje igre na otvorenom. 

April je stigao. Sunce sve jače poziva na sveopšti izlazak napolje. Deci je u ovom periodu svakako najzabavnije da se igraju na otvorenom prostoru, igralištu. Igrajući se sa drugom decom uče da pobeđuju i gube, raduju se i tuguju, sklapaju nova prijateljstva i mnogo toga još.

S obzirom da su današnja deca sve gojaznija i da je to jedan od većih problema savremenog odrastanja, vreme koje je pred nama ukazuje na puteve izlaska iz takvog stanja. Roditelji treba da se prisete bezbrižnih dana provedenih u čarobnom svetu igre. Treba da se samo prisete, a deci da zagolicaju maštu. Nije teško. A čini decu srećnom, pametnom, zdravom, što je najbitnije. Postoji drugačiji svet u odnosu na svet ispunjen računarima, telefonima, video-igricama… Nije teško na vetru puštati zmajeve, igrati se žmurke, klikera i bezbroj drugih korisnih igara. Roditeljima sigurno neće biti problem da se prisete detinjstva, a da decu posle duge zime i zatvorenosti puste u prirodu da se igraju, maštaju, jer to deca najbolje znaju.

Pored mnogih igara iz naroda ili onih sportskih, neće im biti teško da se odluče. Evo nekih:

1. Šuge

running-children-in-green-field-during-summer

Na početku je potrebno da izaberu „šugu“ kako bi ostali mogli da beže od nje. Kada „šuga“ uspe da dotakne drugog igrača, zajedno počinju da jure ostale igrače. Igra se može nastavljati dok se ne umore ili im igra ne dosadi. Ova igra mališanima puno znači za razvijanje orijentacije u prostoru, koordinaciju pokreta.

2. Između dve vatre

japanese-girl-playing-dodgeball

Biraju se dva igrača – „konzula“, dok ostali stoje u sredini obeleženog polja u obliku pravougaonika. Na dva kraja obeleženog polja stoje „konzuli“ koji imaju zadatak da dodaju loptu između sebe, tj. da pogode nekog iz sredine polja. Igrač kojeg pogode loptom je „izgoreo“ i izlazi iz igre. Ako neko od igrača uhvati dve „žive lopte“, tada su „izgoreli konzuli“ i ulaze unutar polja sa ostalima, dok igrač koji je uhvatio dve „žive lopte“ postaje „konzul“ i bira još jednog igrača po želji iz polja. Tada oni postaju „konzuli“, a igra se nastavlja iz početka.

3. Ćorave babe

girl-blindfolded-looking-for-brother

Za igru je potrebno više dece. Deca se igraju tako što na otvorenom prostoru (što ravnijem) biraju nekog ko je „ćorava baba“. Ostali igrači vezuju mu maramu preko očiju, kako igrač „ćorava baba“ ne bi mogao da vidi. Zavrte ga nekoliko puta da bi izgubio orijentaciju i onda se izmaknu sa strane. „Ćorava baba“ tad pokušava da nađe i uhvati nekog, ali to je teško. Kada uspe, pokušava da ga prepozna, a tada ga golica kako bi se izdao od smeha. Igrač koji je uhvaćen postaje „ćorava baba“.

4. Lastiš

girls-skipping-rope-in-park

Lastiš je možda najpopularnija igra za devojčice. Nekada nije bilo ulice u kojoj se nije igrala ova igra za koju je potrebno troje, a može da se igra u dvorištu, parku, uz pomoć nekog rekvizita ili sl. Najpoznatije igre za lastiš bile su „Trougao“, „Oto Marijano“ i druge.

Kako bi se i dečaci uključili u igru, kao varijanta može se primeniti jurnjava u lastiš. Jednom igraču se vezuje marama oko očiju, a ostala deca jure i beže unutar razvučenog lastiša. Kada igrač vezanih očiju uspe da uhvati i prepozna igrača, igra se drugi krug, a uhvaćeni sada juri ostale.

5. Frizbi

mother-and-daughter-enjoying-frisbie-leisure-time

Frizbi je igra odlična za kretanje deteta, a vrlo je interesantna i smešna i izaziva radost kada dete pokušava da hvata frizbi da ne padne na zemlju. Ovu igru je najbolje igrati po travi na otvorenom.

Pored navedenih igara, deca mogu još i da se igraju užetom tako što ga preskaču, vuku, mogu da se igraju „školice“, kada ima vetra mogu da puštaju zmajeve. Mogu da rade još puno toga u prirodi, poput šetnje, istraživanja flore i faune, igranja sa svojim psom, ukoliko ga imaju. Sa roditeljima mogu da odlaze na izlet i dobro se zabavljaju.

Deca kroz igru svakako poboljšavaju komunikaciju, kako sa vršnjacima tako i sa autoritetima. Uče da se snalaze u različitim situacijama. Poboljšavaju i razvijaju predispozicije za sport. Uče kako da pronađu svoje mesto među drugom decom, vršnjacima. Traže način da se izbore za sebe. Toleranciju, timski duh takođe najbolje pronalaze u igrama sa drugarima. Deca se takođe uče da kontrolišu svoju ljutnju, povređenost, kao i to da imaju određene zadatke i obaveze prema sebi i drugima.

Sve ovo najbolje potvrđuje dečja radost i dečji osmeh. Ima li važnijih i lepših stvari od toga roditeljima? Verujemo da nema.

little-boy-flies-a-kite-into-the-blue-sky

Imajući sve ovo u vidu, Nikola Kuzanski je napisao:

Lopta i njeno kretanje su proizvod uma, nijedna nerazumna životinja ne pravi loptu koju bi potom usmeravala ka nekom cilju, te da je igra takvo ljudsko delo kojim čovek prevazilazi sva druga živa bića naše planete.

Stoga nije li igra nešto posebno, nešto fantastično i nešto što deca shvataju na pravi način? Deca najbolje mogu da uhvate nit savršenog sveta omeđenog radošću, kroz igru, naravno, kao posebnom fenomenu čoveka.

Stigao je april, deca sigurno već uveliko razmišljaju o nekoj novoj igri, lopti, igranju…

Izvor: http://blog.novakdjokovicfoundation.org/sr/roditeljstvo/popularne-decje-igre-na-otvorenom/

Advertisements

Moć je u vama-Louisa L.Hay

Knjiga,film i mnogo dobrih saveta za samopomoć.

MOĆ JE U VAMA-Lujza Hej

https://www.youtube.com/watch?v=lScyi3pBG4E

https://www.youtube.com/watch?v=Vj23kzayPEA

https://www.youtube.com/watch?v=cGM0ikaehXg

https://www.youtube.com/watch?v=gqIgHUCZdzQ

https://www.youtube.com/watch?v=I6V16MSL3U8

prednja-sve-je-dobro_resize

Негујмо наш језик

PlakatiPlakati

PlakatiPlakati

PlakatiPlakati

PlakatiPlakati

PlakatiPlakati

Plakati

 

Iz ugla psihologa-Kada misli lutaju

Osobe koje imaju teškoće sa koncentracijom ne mogu da kontrolišu nametljive misli: one ih kao dimna zavesa sprečavaju da vide jasno cilj. Razbacan u tolikim mislima, um nije dovoljno selektivan i mozak gubi produktivnost i vreme. Tajna „velikih” u ovom svetu je upravo u tome što poseduju izuzetnu moć koncentracije, a to znači u stanju su da se sasvim usmere na određeni zadatak pre nego što nam misli odlutaju. U suprotnom se rasipa znatna količina mentalne energije. Osim, toga koncentracija utiče i na pamćenje, koje može biti desetostruko povećano, dokazano je, ako je um fiksiran na trenutnu akciju.

Glavne prepreke koncentraciji su dosada, uznemirenost i sanjarenje. Po rečima Sandre Jovanović, psihologa, svaki posao zahteva da su misli usredsređene na predmet rada, jer kad su raspršene, uspeh će izostati. Ova sposobnost svesti da usmeri misli na neki zadatak, bez obzira da li su u pitanju rad, učenje, igranje, čitanje knjige… aktivira se kroz pažnju koja uključuje i sposobnost eliminisanja svega što koncentraciju ometa. Zahvaljujući tim sposobnostima duha njima postajemo svesni i orijentisani, što je neophodno za preživljavanje, obavljanje poslova, komunikaciju i druge stvari bez kojih ne možemo.

Leptirov let

Koncentracija, odnosno njen nedostatak, često je izvor sukoba sa okolinom već u najranijem detinjstvu, prvo između roditelja i dece. U dečijem uzrastu pažnja, i inače nerazvijena, „skače” kao leptir sa cveta na cvet, ali moguće je u nekim slučajevima da je reč o poremećaju pažnje koji se ispoljava i kroz rasejanost, zbunjenost i impulsivnost. – Merenjem moždanih talasa naučnici su utvrdili da dete sa lošom koncentracijom nije nevaljalo, neposlušno ili bezobrazno. Kod te dece dominiraju Teta talasi koji se kreću u opsegu od 4 do 8 Hz. Da bi mozak mogao da prima nova saznanja, i da se koncentriše, mora da umanji nivo Teta talasa i pokrene Beta moždane talase iznad 14 Hz. Beta-Teta odnos se može promeniti vežbanjem, i to je cilj „neurofidbek treninga” kojim se trenira mozak (a ne samo mišići, čemu su posebno skloni hiperaktivni) kroz specijalne video igrice u kojima su „džojstik” moždani talasi deteta. Kad se oni ubrzaju i pređu u Beta opseg, dete napreduje u igri. Uspeh se postiže i kada se umanji snaga Teta talasa.

U igri putem uslovljavanja, pokušaja i pogrešaka dete neosetno uči da usmeri svoje misli. Kada mu u igrici krene, nešto u njemu, kaže: „A ha, u tome je fora” i zapamti šta je urađeno. Uspeh u igri ga motiviše da ide dalje, i malo-pomalo, dete uvežba koncentraciju i pri tome se slatko naigra. Ove video-igrice ne odvajaju dete od učenja i spoljašnjeg sveta, već mu pomažu da stekne sposobnosti da kontroliše svoj mozak i ponašanje, i posredno stekne veće samopouzdanje – kaže naša sagovornica.

Ja hoću, ali samo što ja hoću

Ona objašnjava da decu sa poremećajem pažnje nastavnici i sredina u kojoj žive često doživljavaju kao lenju, bezobraznu, nevaspitanu, nemirnu, što u velikoj meri utiče na njihovo samopoštovanje i formiranje slike o sebi.

– Iz mnogobrojnih studija pokazano je da ove teškoće u 70 odsto slučajeva ne nestaju odrastanjem, mada se smanjuju posle puberteta. Bez odgovarajućeg tretmana, kod ove dece postoji daleko veći rizik od neuspeha u školi ili uspeha daleko ispod njihovih intelektualnih sposobnosti, ponavljanje razreda, izbacivanje iz škole.

Zanimljivo je da deca sa poremećajem pažnje imaju selektivnu pažnju, koja se kreće od jake usmerenosti na stvari koje ih interesuju do izrazite nepažljivosti kada su u pitanju sadržaji koji njima lično nisu zanimljivi. Čak i ono što im je interesantno, čim im malo dosadi, prestaje da bude objekt pojačanog interesovanja. Kod ove dece je i pamćenje selektivno. Od pročitanog teksta obično zapamte stvari koje većina dece ne zapamti, ali ne upamte ono što većina memoriše – ukazuje psiholog.

Decu sa poremećajem pažnje često opisuju i kao preterano emotivnu, koja prave probleme. Osećanja dominiraju nad njihovim rasuđivanjem, a objašnjenje činjenicama i dokazima ne uspeva koliko god se odrasli trudili. Ako u tom momentu žele sladoled, ništa im ne znači to što roditelji nemaju novca ili je vreme ručku. Dete će napadno nastaviti da traži ono što želi. Pozitivan aspekt ove osobine može da preraste u upornost i ukoliko se još razvije strpljenje, nastaje sklonost da se uloži ogromna energija u ostvarivanje svojih ciljeva i želja. – Mnoga deca sa poremećajem pažnje i hiperaktivnom strukturom imaju ogroman energetski naboj. Ona mogu biti zabavna, preduzimljiva, kreativna. Njihov entuzijazam je „zarazan” za vršnjake, i često su motor aktivnosti u neformalnim grupama. Većinu dece sa poremećajem strukture može da čeka lepa budućnost ako se njihove potrebe i specifičnosti prepoznaju, prihvate ih roditelji i vaspitači, i ako se razvija pozitivna strana njihove različitosti i posebnosti – ističe Sandra Jovanović.

Pomaže „kućni red”

Osobine koje ta deca imaju i koje treba ceniti i podsticati su: spontanost, kreativnost, brzo mišljenje, jaka usmerenost, upornost, visok energetski naboj. Iako su često prilično naporna za vaspitače i roditelje, većina ove dece je bistra i posebno nadarena. Ipak, prepoznavanje i negovanje ovih dobrih osobina je od presudne važnosti za njihovo samopoštovanje i u kom će se pravcu ova deca usmeriti. Ako im se pristupi sa razumevanjem njihovih osobenosti, sa strpljenjem i doslednošću, ova deca mogu da se razviju u izrazito produktivne i kreativne ljude. Kad im se pruži ono što im je zaista bilo potrebno, „teška deca” umeju tako bogato da uzvrate, pa se sav trud i muke koje su činili vaspitačima zaborave i postanu nevažne u odnosu na postignuti uspeh, i ostanu u sećanju kao smešne anegdote.

Kao pomoć pri učenju takvoj deci može se uvesti kućni red, kao što je određivanje određene prostorije u kojoj se uči, određivanje vremena za rad i igru, pravljenje plana učenja, planiranje pauza, nagrađivanje za postignuto. Takođe je preporučljivo pratiti dete i videti kada je i u kom delu dana najviše raspoloženo za rad i kada mu je koncentracija najbolja i tada mu predložiti učenje. Svaki rad bi trebalo pohvaliti da bi stekao pozitivnu asocijaciju na učenje.

Povećavanje perioda pažnje treba da bude postepeno. Prvo treba pohvaliti i kratkotrajniji napor, a zatim strpljivo i bez nervoze nastojati da se taj vremenski interval poveća. Ne treba gubiti živce i odustajati, savetuje naša sagovornica, nego pokušati učiniti detetu period učenja što zabavnijim i kreativnijim..

Postoje tehnike koje služe povećanju svesnosti kroz praćenje sopstvenih misli i emocija. Od uma se zahteva da produženo boravi na nekom predmetu, nekoj izdvojenoj misli, slici, ili bilo čemu što se uzme za predmet posmatranja. Kada je osoba koncentrisana samo na jednu stvar, i ništa drugo ne postoji u tom trenutku, tada je postignuta potpuna pažnja. To stanje duha prati i osećaj zadovoljstva koje donosi pobeda, jer se dete ili odrasli osećaju moćnijim i efikasnijim.

————————————————————

Tehnike vežbe

Vežbajte koncentraciju svaki dan. Pre nego što započnete neki posao ili zadatak jasno definišite ciljeve. Ciljeve ograničiti po oblastima i hijerarhiji. Kada je cilj akcije zacrtan, koncentracija će biti efikasnija, jer mozak vidi jasno što treba da se uradi. – Mozak mobiliše mnogo energije kada zna gde ide!

Tehnika mentalnog programiranja. Anksioznost je neprijatelj koncentracije. Ponekad se pažnja može povećati otkrivanjem problema: imam hiljadu misli odjednom; moj um je nemiran. Zamenjujte ovakve misli jednu po jednu suprotnim razmišljanjima.

Zabavljajte se: uzmite tekst i pokušajte da ga pročitate naopako.

Izvor : http://3ng.io/rc/RNPIx4

ОПИСНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА ПРВОГ РАЗРЕДА

Предлог описног оцењивања преузет са интернета и мало дорађен за личне потребе.

Помоћ свим колегама и колегиницама да успешно окончају ову школску годину.

predlog- opisnog- ocenjivanja

Лав и миш

Лепо осмишљен час за обраду басне.Пронашла сам припрему у некој групи на интернету и по њој направила један листић.Други листић је из Језичких школица.

lav-i-miš-priprema

Лав и миш

lav i miš-listić-razumevanje-pročitanog

Сабирање десетица

Листић са низом задатака за вежбање и листић за проверу знања.Задаци су сличне садржине на оба листића.Радим по уџбенику издавачке куће Клет.

мат-вежбање-сабирање десетица-134.час

мат-Провера знања-сабирање десетица-135.час

Претходно Старији уноси

ДА УЧИ СВАКО БРЗО И ЛАКО

НЕ УЧИМО ЗА ШКОЛУ ЗА СЕБЕ УЧИМО

ŽeljkaBojić

O svemu pomalo

Moja mala druzina

ZA SVE MOJE UČENIKE

Aki Sunce i Anđeli

Dobro došli u svet Anđela

Учитељица Сања

ОШ "Симеон Араницки"

cakicdejan

profesor razredne nastave, mastterr obrazovnih politika

учитељица Данијела Оцокољић

ОШ "Никола Тесла" Београд

Matematika i oko nje

Mathematical thinking

Od knjige do duše

O knjigama, časopisima, novinama... O bibliotekama, muzejima, arhivima, pozorištu... O filmovima, serijama, dokolici...

matiš za svakog

...da zavoliš i zadatak lako rešiš

ЗНАЊЕ ЈЕ НАЈВЕЋЕ ИМАЊЕ

Гордана Вучинић

pankovic.wordpress.com/

учитељица Снежана Панковић

различак

Није знање знање знати, већ је знање знање дати.

Наташа Симуновић

разредна настава

УЧИТЕЉИЦА МАРИЈА

Osnovna škola "10. oktobar", Subotica