Ovo je kazna koja deluje i na najnemirniju decu

NEVEROVATNO – VIŠESTRUKA POMOĆ

Mnogi roditelji reaguju na loše ponašanje svoje dece tako što im oduzimaju igračke, uskraćuju im druženja i šalju u ćošak. Ali, za decu jake volje, kakav sam bio ja, nijedna od ovih metoda nije delovala.

 

Skorašanja studija o telesnom kažnjavanju pokazala je da roditelji mnogo češće biju decu nego što se misilo.  Što je najvažnije, ova studija je pokazala da je fizičko kažnjavanje nedelotvorna metoda vaspitavanja. Budući da je 73% dece, nakon što su dobila po dupetu, čekalo manje od 10 minuta da bi ponovilo bezobrazluk, ova studija je povtrdila da batine nisu baš najefikasniji način za disciplinovanje.

Ali, šta jeste?

“Mnogi roditelji reaguju na loše ponašanje svoje dece tako što im oduzimaju igračke, uskraćuju im druženja i šalju u ćošak. Ali, za decu jake volje, kakav sam bio ja, nijedna od ovih metoda nije delovala.” priča Rini Vilijems u autorskom tekstu objavljenom u Vašington Postu.

„Kao i mnoga deca sa sindromom nedostatka pažnje, Vilijems je bio dete koje je nestašluke pravilo iz dosade i bilo mu je potrebno da bude zaokupljen nečim.“

Kao i mnoga deca sa sindromom nedostatka pažnje, Vilijems je bio dete koje je nestašluke pravilo iz dosade i bilo mu je potrebno da bude zaokupljen nečim. “Srećom, moj otac je to rano shvatio i razvio je svoj disciplinski sistem koji je odmah dao rezutate i dugoročno mi doneo dobrobit” piše on.

Pošto mu je otac bio visoko stručni vojni veteran i hirug, njegovo iskustvo iz Specijalnih jedinica pomoglo mu je da upotrebi neke neuobičajene taktike u vaspitanju.

“Nisam baš bio srećan što sam jedini petogodišnjak u kraju koji je imao inspekcije sobe i koji je morao da sve svoje igračke složi pod konac pre nego što može napolje na igranje” priča Vilijems. “Međutim, to što me je terao da čitam enciklopediju svaki put kad sam počeo da ludujem po kući – bilo je nešto najbolje što je mogao da učini.”

„Pošto mu je otac bio visoko stručni vojni veteran i hirug, njegovo iskustvo iz Specijalnih jedinica pomoglo mu je da upotrebi neke neuobičajene taktike u vaspitanju.“

Stogi otac bi izabrao pojam iz enciklopedije i rekao “Nauči sve o tome pa ću te kasnije propitati”. Ovo je bila kazna u smislu da je morao odmah da prekine šta god je radio, ali je njen cilj bio da ga zaokupi i da mu pruži mentalni izazov.

I delovalo je. Osim što mu je pomogao da promeni ponašanje, tatin metod naučio ga je da, kad god mu je dosadno, uzme knjigu u ruke. To je, naravno, bivalo često i metod je delovao. Postao je advokat i pisac široke kulture, sa mnogo „enciklopedijskog“ znanja.

Još jedna dobra strana ovakve kazne, primćuje Vilijems, jeste što dete ima kontrolu nad svojom situacijom, jer je na njemu da odredi koliko će trajati izvršenje zadatka.

„Osim što mu je pomogao da promeni ponašanje, tatin metod naučio ga je da, kad god mu je dosadno, uzme knjigu u ruke. To je, naravno, bivalo često i metod je delovao.“

Vilijems današnjim roditeljima daje nekoliko ideja kako da ovu metodu primene na modernu decu:

1. Osmislite igru traženja i ispravljanja pravopisnih i gramatičkih grešaka.

2. Dodelite zadatak poput: “Pročitaj nešto o psima i nauči da nabrojiš i opišeš pet različitih rasa.”

3. dajte im izazov u vidu pitanja: “Ko od vas može mami da kaže najviše stvari o lavovima?”

Ako od kazne napravite vrstu igre, odvratićete decu od lošeg ponašanja ali im pružiti i mentalni podsticaj koji će ih osloboditi dosade, koja je uzrok nestašluka, zaključuje Vilijems.

Izvor https://suzanamiljkovic.wordpress.com/2014/05/02/ovo-je-kazna-koja-deluje-i-na-najnemirniju-decu/

Obrada likova u književnom delu

,,Ja sam…“

Prilikom obrade domaće ili školske lektire susrećemo sa mnoštvom likova koje treba analizairati. Često, to nije lak zadatak za decu. Kako bi u potpunosti razumela književno delo deca treba dobro da razumeju likove koji se nalaze u njima. To je posebno značajno u razvoju kritićkog mišljenja i razumevanju pročitanog. Narodne bajke, pripovetke, autorske bajke, priče i delovi romana i sami romani su često veliki izazov za razumevanje, pogotovo ako u njima ima više likova i njihove životne priče i sudbine se međusobno prepliću.
Postupak koji je lako promeniti u razumevanju i analizi književnih likova se sastoju u pretstalvljanju lika o kome govorimo. Jedan učenik dobija ulogu lika o kome je reč. Poželjno je za to za početak odabrati elokventnije dete koje ume da svojim rečima iskaže kako je doživelo taj književni lik. Njegov zadatak je da kaže ,, Ja sam /ime lika/ . U ovoj priči ja sam /navede osobine koje je uočilo/. Moji postupci su takvi jer….“
Ovom tehnikom se likovi mogu obrađivati još u prvom razredu na basnama. Lako je, jer životinje u basnama imaju osobine i karakter ljudi. Kasnije će im biti lako da to prenesu na prave likove.
Evo primera kako bi to izgledalo na basni Lav i miš.
Dete u ulozi miša: ,, Ja sam miš i ja sam mali. Mnogi me se plaše, iako sam mali. Za neke sam i nevidljiv. To što sam mali, ne znači da sam beznačajan ili da ne mogu da pomognem i mnogo većima i jačima od sebe. To što sam mali ne znači i da mi je mozak mali i da ne umem da razmišljam. Moja domišljatost mi je spasila život kada me je jedan veliki lav zarobio i hteo da pojede. To što sam mali ne znači da ne treba da mi verujete. Ja sam čestit i umem da održim svoju reč koju sam dao. Druge ne poštujem zbog toga što su veći ili snažniji od mene, već zato što smatram da je to ispravno. Ja se ne plašim zato što sam mali jer ja sam brz, okretljiv, snalažljiv, oprezan, umem dobro da se sakrijem, osetim opasnost i na vreme pobegnem.
Sive sam boje. Mogu da živim i u polju i u kući, da se hranim onim što ljudi bace, ali umem i da izgrickam nečije cipele, ja ne biram, jedem sve što mogu. Živim svuda zato što mi moje telo to dozvoljava. Vidim i danju i noću.
Pitajte lava ako mi ne verujete. Njemu sam pomogao kada je bio u opasnosti. On će vam reći kakav sam ja.“
Dete u ulozi lava: ,, Ja sam lav. Ja sam kralj svih životinja. Ja nemam prirodnih neprijatelja. Moj najveći neprijatelj je čovek. Najviše volim da posle lova dremam u hladovini. Snažan sam i neustrašiv. Svi me se plaše. I treba. Jer ja sam lukav, snažan, brz, krvoločan. Nikome ne verujem osim samome sebi.
Ali moram priznati da sam jednom pogrešio. Dok sam dremao, pređe jedan miš preko mene a ja ga ćapim. A on moli za život i traži da ga pustim i silno mi obećava da će mi jednom u neprilici pomoći. Slatko sam se nasmejao. Pošto nisam bio gladan, ja ga pustih, a i šta je jedan miš za mene. I da vam iskreno kažem, zaboravio sam ja na njega. Ali, što ljudi kažu –svet je mali- .
Jednog dana uloviše me ljudi u svoju zamku. Postavili mi neku opasnu mrežu. Urlikao sam ceo dan i pleo se u mrežu pokušavajući da izađem. Kada sam bio na kraju snage, iznenada, vidim miša gde se mota oko mene. Ništa mi nije rekao. Samo izgricka onu ogromnu mrežu i oslobodi me. Tada se setih. To je miš kome nisam verovao da mi može pomoći. To je miš kome sam se smejo dok je drhtao u mojim kandžama, to je miš koji je održao svoje obećanje. Ma kako je onda bio sićušan, malen, drhtav. To je miš koji pamti dobra dela, miš koji..ma to je super miš. Šta da vam kažem.“
Sada se u razgovor mogu uključiti i ostali učenici tako što će postavljati pitanja lavu i mišu o svemu što ih interesuje o njima. Miš i lav su dužni da odgovarju na njihova pitanja.
Onda kada možda jedno od dece nije kadar da u potpunosti okarakteriše lik koji predstavlja, treba ukljućiti drugo dete koje dobija ulogu istog lika i nastvlja tamo gde je predhodno stalo. Lanac dece koja se uključuju u prikaz lika se može nastavljati sve dok se ne dobije kompletna analiza lika sa svim njegovim osobinama, manama, vrlinama, opisom fizičkog izgleda.
Da bi čas uspeo moguće je deci na nekom od predhodnih časova dati uputstvo ili im nagovestiti šta će se raditi na sledećem času. Ako je lik dosta složen za analizu, moguće je učenicima podeliti lik. Tako bi jedno dete obradilo fizički izgled, drugo osobine lika, treće istaklo dobre osobine, ćetvrto analiziralo loše.
Časovi koje sam radila ovom metodom su veoma interesantni deci i oni se jako užive u likove koje predstavljaju. Promašaja skoro i da ne može biti jer ih ostali pomno prate i upućuju na ispravan put. U njima se javlja i takmičarski duh ko će što bolje da prikaže lik koji predstavlja.
Osim što se ovom metodom lako savladaju likovi, deca se uče prihvatanju različititosti. Svako na trenutak doživi nečiju sudbinu. Razvija se empatija, sposobnost da shvate i razumeju zbog čega je neko baš to i tako uradio. Pruža im se mogućnost da iskažu sve što znaju i umeju o nekoj ljudskoj vrlini ili mani.
Kada su u pitanju istorijske ličnosti, moraju da naprave povratak u prošlo vreme, prouče neke istorijske podatke i shvate način na koji se tada razmišljalo i delovalo.
Posebna je lepota primeniti ovu tehniku prilikom obrade epskih narodnih pesama. Dečaci tada posebno uživaju. Ovu tehniku je moguće primeniti i na časovima prirode i društva kada se izučava nacionalna istorija i značajni događaji. Portrebno je samo pronaći kraći adekvatan tekst, recimo vezan za Prvi srpski ustanak ili neki drugi važan istorijski događaj.
Ako uslovi dozvoljavju može se napraviti korelacija sa mnogim predmetima. Likovna kultura, muzičko vaspitanje, fizićko vaspitanje tako što će deca crtati lik ili situaciju (ilustrovati) ono što su doživela, na času fizičkog oponašati kretanje ili specifićnosti govora tela lika koji je tumačilo a na času muzićkog se može slušati muzika iz toga vremena i recimo nagađati koja bi mu se kompozicija toga vremena najviše sviđala i koju je najradije slušao.
http___signatures.mylivesignature.com_54492_230_4ABC4947DCD46053DC8206A872E6FB24Preuzeto sa  https://suzanamiljkovic.wordpress.com/2015/03/28/obrada-likova-u-knjizevnom-delu/

Ускршња јаја

Ускоро ће велики празник.Делим са вама леп рецепт за фарбање ускршњих јаја.

https://uciteljskikutak.wordpress.com/2015/03/24/farbanje-jaja-u-lukovini/

Uskršnja vežbanka

Zanimljiv materijal za vežbanje tokom prolećnog raspusta.

https://uciteljskikutak.files.wordpress.com/2014/04/vezbanka2.pdf

https://uciteljskikutak.files.wordpress.com/2014/04/vezbanka.pdf

ДА УЧИ СВАКО БРЗО И ЛАКО

НЕ УЧИМО ЗА ШКОЛУ ЗА СЕБЕ УЧИМО

ŽeljkaBojić

O svemu pomalo

Moja mala druzina

ZA SVE MOJE UČENIKE

Aki Sunce i Anđeli

Dobro došli u svet Anđela

Учитељица Сања

ОШ "Симеон Араницки"

cakicdejan

profesor razredne nastave, mastterr obrazovnih politika

учитељица Данијела Оцокољић

ОШ "Никола Тесла" Београд

Matematika i oko nje

Mathematical thinking

Od knjige do duše

O knjigama, časopisima, novinama... O bibliotekama, muzejima, arhivima, pozorištu... O filmovima, serijama, dokolici...

matiš za svakog

...da zavoliš i zadatak lako rešiš

ЗНАЊЕ ЈЕ НАЈВЕЋЕ ИМАЊЕ

Гордана Вучинић

pankovic.wordpress.com/

учитељица Снежана Панковић

различак

Није знање знање знати, већ је знање знање дати.

Наташа Симуновић

разредна настава

УЧИТЕЉИЦА МАРИЈА

Osnovna škola "10. oktobar", Subotica